Zakoračite u svet raskošnih krinolina, šešira i čipkanih rukavica, brzih diližansi, bogatih rančeva i hacijendi, saluna, ali i bezakonja i prerija punih opasnosti.
Garnet Kameron, svojeglava mlada dama iz Njujorka, vodi skladan i ugledan život, ispunjen otmenim zabavama i uglađenom mladom gospodom. Žudeći za pustolovinom, ona se, umesto za nekog od tih bogatih mladića, udaje za Olivera Hejla, neukrotivog trgovca koji se sprema da krene preko planina i pustinja pravo do Kalifornije, zemlje za koju do tada skoro niko nije znao.
Tokom medenog meseca u Nju Orleansu, Garnet i Oliver upoznaju zvezdu vodvilja, zanosnu Florindu Grouv, koja je zbog tajni iz prošlosti prisiljena da beži, i zato kreće sa njima u Kaliforniju. Putujući kroz vrele pustinje, goletne planine i nepregledna prostranstva prepuna iskušenja, oni će naučiti da žive bez kompromisa i istovremeno otkriti istinsko prijateljstvo i pravu ljubav.
Neumoljiva, dirljiva i nepredvidiva upravo kao i sam Divlji zapad, ova očaravajuća priča donosi nam iskreni prikaz boraca i žrtava, pobednika i gubitnika, hrabrih ljudi koji su pokušavali da osvoje i ukrote gordu američku divljinu.
Garnet Kameron
Ljupka i strastvena žena koja se ne plaši da prati muškarca kojeg voli.
Oliver Hejl
Zgodni, neukrotivi avanturista koji osvaja Garnetino srce i kocka se njenom sudbinom.
Florinda Grouv
Senzualna glumica čiji je život burniji od razvratnih pesama koje peva.
Džon Ajvs
Privlačni, prostodušni trgovac kojeg razdire silna želja za ženom koju ne može da ima.
„Bristou poseduje pravi dar pripovedanja.“ – Čikago tribjun
„Garnetina živahna radoznalost i neukroćena inteligencija, Florindina dramatična prošlost i svakodnevni život u današnjoj istoriji - sve je to veoma privlačno.“ – Kirkus
Ovaj roman je prvi put objavljen 1950. godine, a i dalje je u štampi i smatra se svojevrsnim klasikom američke književnosti, poput Prohujalo s vihorom. Poslužio je i kao inspiracija za istoimeni film iz 1954. godine.
Gven Bristou je bila američka književnica i novinarka. Bristou se zainteresovala za pisanje dok je u srednjoj školi izveštavala za svoje lokalne novine. Nakon studija na Univerzitetu Kolumbija, pisala je za brojne književne magazine i časopise. Zainteresovala se za duže oblike pisanja – romane i kratke priče – preko svog supruga, scenariste Brusa Meninga, i objavila je svoj prvi roman 1929. Bristou je dostigla vrhunac svoje karijere vestern romansom Kalifornijska simfonija, koja je postala bestseler 1950. godine, a adaptiran je za uspešan film 1954. Nastavila je da piše romane i članke za časopise sve do svoje smrti 1980. godine.
