Bila je Lo, prosto Lo, ujutru, uspravljena, visoka sto četrdeset sedam centimetara, u jednoj sokni. Bila je Lola u pantalonama. Doli je bila u školi. Na tačkastoj liniji za potpis bila je Dolores. Ali u mome naručju uvek bejaše Lolita.
Lolita, jedan od najznačajnijih romana XX veka, remek-delo majstora pripovedanja, Vladimira Nabokova, već 65 godina izaziva pažnju čitalaca, kritičara i proučavalaca književnosti – delom zbog kontroverzne teme, delom zbog niza literarnih i intertekstualnih zagonetki, ali i zbog nenadmašnog stila koji je zadavao, i još uvek zadaje neopisive muke prevodiocima širom sveta.
Priča o Hambertu Hambertu, sredovečnom perverznjaku i esteti, koji je zaljubljen u koketnu dvanaestogodišnju devojčicu Dolores Hejz, samo je zametak širokog tematskog spektra ovog dela: počevši od izgubljene ljubavi iz mladosti, preko bolesne požude, opsesije, rascepa između Hambertovih zamisli i stvarnosti, zabluda i nada; sa druge strane, ovo delo nije nimalo lako ukalupiti u jedan žanr, jer ih Nabokov vešto kombinuje unedogled, spajajući memoare, dnevnike, poeziju, putopis, bajke…
Pred vama se nalazi dugoočekivano prvo srpsko kritičko izdanje Lolite, jedno od retkih te vrste u svetu. Ono obuhvata (redigovani) prevod ingenioznog Branka Vučićevića i napomene, tumačenja i pogovor profesora Zorana Paunovića. Pred našim čitaocima se po prvi put otkrivaju nova značenja i slojevi ovog izuzetnog i jedinstvenog dela, i tek sad mu se ukazati sva njegova lepota i kompleksonost koji su do sada bili nedostupni u dobro skrivenim tajnim semantičkim pregradama koje je veliki majstor pera ostavio narednim generacijama da otkrivaju.
