“Dekameron” predstavlja himnu slobodnom i nagonskom životu, bez etičkih, religioznih i filozofskih ograda. Takav život se voli, uživa i proživljava u svoj svojoj raznolikosti, odnosno u dobru i u zlu, u vrlini i u poroku, u ozbiljnim i smešnim aspektima. Ovakakv pristup isključuje mogućnost da se “Dekameron” posmatra kao nemoralno delo, jer labave etičke granice ne predstavlju cinizam, već su izraz mladalačke vitalnosti, neiskvarenog žara i ljubavi prema ovozemaljskom životu.“Dekameron” je zbirka od sto novela koje deset mladih ljudi, sedam mladih žena i tri mladića, priča u toku deset dana, u jednoj vili u okolini Firence, sklonjeni od strašne kuge i velikog nemorala koji je tu nesreću pratio. To nije lascivna i cinična zabava, kako ga mnogi zamišljaju, već veliko i složeno književno delo koje je udarilo snažan pečat ne samo na italijansku nego i na evropsku književnost. Iako su mnogi napadali Bokača (1313-1375) tvrdeći da je on pokvario i uništio italijanski duh, zbog čega je i on sam, u starosti bio obuzet grižom savesti i osudio svoju knjigu, “Dekameron “je preživeo probu vremena i rado se čita i danas.
