TURSKO VOĆE

Jedan je od najpoznatijih holandskih pisaca dvadesetog veka. Retko je da se likovni umetnik toliko istakne u književnosti. A sve je počelo čuvenim romanom Tursko voće (1969), po kome je Pol Verhoven odmah snimio film. U poplavi ljubića našeg vremena, Jan Volkers je napisao veliki ljubavni roman. Takvih knjiga nema mnogo. Među njima su, između ostalih, Crveno i crno, Idiot, Sentimentalno vaspitanje, Pan. Upitaj prah, Naš čovjek na terenu. Volkersova Olga postala je jedna od besmrtnih junakinja literature, u sazvežđu u kome su Ema Bovari, Ana Karenjina, Kemil Lopez, Nastasja Filipovna, Edvarda Mak, madam de Renal.

„Nije čudo što su ljudi skoro padali pod tramvaj dok su se osvrtali za njom, što ju je ulicom pratio hor automobilskih truba, i što bi je žene iz kraja rado spalile kao vešticu, jer su njihovi muževi s rukama u džepovima pantalona stajali kod prozora sve dok se ne bi vratila iz dućana. Fotografije s početka, kad je imala taj obesni pogled u očima. S ružičastim šeširićem, zanosnim nabubrelim usnama i golim ramenima koja su virila iz crno-belog prugastog džempera koji sam kasnije spalio. Ili kao Ciganka u spavaćici sa cvetnim dezenom ispred išaranog sivog šatorskog platna kućice koju smo iznajmili u dinama, s onom samouverenošću u kukovima i podbulim licem od sna. Pitao sam se da li pamti kako je iza tog prljavog platna spavala s patkicom između svojih lepih sisa, i koliko smo bili sre-ćni u onom belo ofarbanom, drvenom krevetu.“

„Bio sam srećan što mogu po ceo dan da je gledam, a ona se veoma dobro nosila sa siromaštvom. Nalazila je da je to zabavno, jer je opet mogla da mi pokaže šta ume da napravi od dimljene haringe, nekoliko paradajza, peršuna i tvrdo kuvaniih jaja. Ali ponekad ne bi izdržala da ne pojede nešto slat-ko, pa bi me molećivo pitala, poput devojčice: „Da napravim kolače?“ Tada bi kupila svež hleb i pa-ketić putera. S radosnim izrazom lica sela bi za sto, na hleb namazala debeli sloj putera, obilno ga prekrila rendanom čokoladom, i na kraju sve posula šećernim mrvicama u boji. Zima u zemlji dembeliji, tako je to zvala.“

„Šta se dogodilo? S njom? Šta se vremenom promenilo? Ili sam ja bio slep za nešto što je oduvek bilo tu. Zar nisam video da je mila riđa zverka, u početku s oklevanjem i skoro neprimetno, a kasnije sve žešće htela da se oslobodi iz mog zagrljaja? To sam se, u svojoj čežnji i očajanju, uvek iznova pitao kad je otišla...A onda sam se setio rečenice iz pisma jednog prijatelja: ‘Živeli ste srećno kao zveri, i tome je jednostavno došao kraj.“ - Tursko voće