Propadanje srpskog novinarstva neuporedivo je pogubniji proces od medijskog opadanja u zemljama razvijene demokratije. U Americi se, uglavnom, ne dovodi u pitanje opstanak stubova američkog žurnalizma NJujork tajmsa, Vašington posta, Volstrit džornala, niti je ugroženost hamburškog Špigla ili britanskog Ekonomista pitanje opstanka. Kad se „Vašington post kompanija“ suočila s velikim problemima NJuzvika, vlasnici nisu videli izlaz u banalnom prenosu vlasništva na drugog kupca, nego su tražili i našli Sidnija Harmena, „vašingtonskog filantropa, inovatora u obrazovanju i pionira u haj-faj stereo biznisu“, kome je magazin ustupljen za jedan dolar pod uslovom da tu „robu“ tretira kao „nacionalno blago“. Našoj vladi koja je prodavala naše medije nikad ne bi pala na pamet takva „antikapitalistička glupost“. Kad se nađemo na zgarištu naših medija moći ćemo da se isplačemo jedini drugima na ramenu. Izvršioci ovih dela samokritikovaće se iz vila na Dedinju.
