Cenzura je zastarela, dobra ratna propaganda sada se oslanja na umeće pozicioniranja kamere naspram neodoljivih, manihejskih slika. Emocije su postale potka automatizovanog medijskog narativa (kako u ratu, tako i u miru), dok razum ostaje ona spora i teška mašinerija koja sortira, relativizuje i poredi.
Objedinjujući tekstove napisane za Le Monde diplomatique, knjiga se zasniva na pregledima međunarodne štampe, izjavama centralnih aktera u „intervencijama“ na Kosovu, u Avganistanu i Libiji, detaljnim analizama izveštavanja tokom vazdušnih napada, i služi da nas podseti na to kako su mediji u proteklih 25 godina javnosti uskraćivali informacije – i kako to, nažalost, čine i danas. Pred vama nije zbirka izuzetaka, već pravilnosti; nije prikaz raznih proklizavanja, već normi.
