Većina ljudi ima sopstvena praznoverja, koja su obično nastala nakon dva skoro istovremena događaja. Ako je crna mačka prošla ispred vas u isti čas kada vam je neko saopštio da je preminuo vaš blizak prijatelj, lako biste mogli razviti praznoverje vezano za crne mačke. Do ovoga dolazi usled toga što su dva događaja povezana u vašoj svesti. Stečeno praznoverje, kako ga nazivaju, proučavano je i na životinjama i na ljudima. Čovek je danas praznoveran onoliko koliko je to oduvek bio. Da li ste nekada kucnuli o drvo ili zaobišli merdevine? Jeste li srećni kada ugledate oštar vrh i dodirnete ga, jer znate da će vas čitavog dana pratiti dobra sreća? Da li ste ikada vezali čvor na maramici, držali palčeve, ili rekli „istina“ nekome ko je kinuo? U drevna vremena, gotovo svaki događaj je podvrgavan ispitivanju kako bi se ustanovilo da li donosi, upozorava ili ukazuje na dobru ili lošu sreću. Let ptice, slika oblaka, viđenje određene osobe ili životinje bio je znak ili predskazanje. Povrh toga, nadovezujući se na prethodno, ljudi su kroz istoriju upotrebljavali sistem onih radnji za koje su smatrali da su iracionalni odbrambeni mehanizmi, koji upravo postoje kako bi im pomogli da prežive i žive sigurno u opasnom svetu. Reč je o praznoverjima koja počivaju na verovanju da izvesna nadmoćna i potencijalno opasna sila upravlja univerzumom. Pa ipak, vršeći određene ritualne i magijske radnje, ljudi mogu da ukrote ovu silu, možda čak i zadobiju njen blagoslov. Sledstveno ovakvim pretpostavkama, iako su svesni da svemu ovome nedostaje naučna potvrda, ljudi se uzdaju u praznoverja jer im ona pružaju osećaj sigurnosti i kakve takve kontrole nad sopstvenim životom.
