Pre Matriksa, pre Ratova zvezda, pre Enderove igre i Neuromansera, bila je Dina – remek-delo naučne fantastike, koje je uzdiglo žanr na nov nivo i postalo nepresušna inspiracija za generacije stvaralaca različitih umetnosti.
Melanž, ili začin, najvrednija je i najređa supstanca u vaseljeni. Droga čije se posledice kreću u rasponu od produžetka životnog veka do trenutačnog putovanja međuzvezdanim prostranstvom može se naći samo na jednoj planeti: na negostoljubivom pustinjskom svetu Arakisu, poznatijem kao Dina.
Vojvodu Leta Atreida, vođu jedne od plemićkih porodica intergalaktičkog carstva, nadigrao je baron Vladimir Harkonen, njegov dugogodišnji neprijatelj, i naterao ga da preuzme upravu nad Arakisom iako zna da ga tamo čeka smrtonosna zamka. Kad pređe na Dinu, porodica Atreida moraće da se uhvati ukoštac s političkim, vojnim, verskim, ekološkim, tehnološkim i emocionalnim implikacijama života na planeti na kojoj kap vode vredi čitavo bogatstvo, dok se sile carstva glože oko kontrole nad Arakisom. Ko kontroliše Arakis, kontroliše začin. A ko kontroliše začin, kontroliše celu vaseljenu.
„Jedinstven među svim SF romanima... Ne znam šta bi se moglo uporediti s njim – osim Gospodara prstenova.“ – Artur Č. Klark
„Moćno, uverljivo i genijalno.“ – Robert A. Hajnlajn
„Neverovatan naučnofantastični fenomen.“ – Vašington post
„Moguće je da je Dina još relevantnija sad nego kad je prvi put objavljena.“ – Njujorker
„Jedan od spomenika moderne naučne fantastike.“ – Čikago tribjun
Serijal Dina, čiji je prvi deo roman istog imena, smešten je u daleku budućnost i bavi se kompleksnim temama: ljudskim opstankom i evolucijom, ekologijom, ukrštanjem religije, politike i moći. Prvih šest nastavaka, koje je napisao Frenk Herbert, pravi su trijumf imaginacije i nezaobilazno štivo svakog ljubitelja naučne fantastike.
