Iako izrazom poznata, poezija Luke Latinčića donosi potrebno osveženje najnovijoj pesničkoj sceni. Neopterećena uzorima, tendencijama i poetičkim imperativima, Srećna slava hvala je zbirka duhovitih i oporih beležaka mladog čoveka koji posmatra poznati svet – iz komšiluka, za slavskom trpezom – i gleda ka dalekom. Autorova debitantska knjiga još jednom potvrđuje da je najveća vrednost književnosti u njenoj osobenosti, pomeranju poznatih okvira i otvaranju novih prostora za preosmišljavanje stvarnosti.
Ognjen Aksentijević
SALVETA
nemoj me ti dušane vasiću
nemoj me od svih si gori za ovom trpezom
nemoj zavisniče od ljutog
i bokova nečije ćerke
nečije nećake
imaš li srama
pusti me
pusti me nekom drugom
svetlani kovač me ostavi
zgodna je
pije svoj prvi rum i smeška se
divi se svemu što odvali petar malbaša
grlati kum
pančevac
tu je od jutros
stigao je prvi
željan salate buke i mesa
za ovim stolom ima petnest stomaka
i jedno ime koje se ne spominje
zbrka
bakalar
so i kragne
gule
čeprkaju
kucnu se ofrlje
broje kvadrate
mrve na prsluke
zveckaju nakitom
iskosa bore se
za fino parče i pepeljaru
tu će me zgužvanu
tu ću kad završe
