Unutar naizgled prepoznatljivih i svakodnevnih okvirnih situacija, Milan Kovačević pripovedački vešto iskoračuje ka nepoznatom, apsurdnom i bizarnom. Polazeći od poznatih vremensko-prostornih koordinata i literarnih motiva, autor u svojim pričama razvija očuđujuće, snolike sižee koji prkose očekivanjima čitaoca. Sve je kod Kovačevića oneobičeno – od leksike, stila i poigravanja pripovedačkim tehnikama i književnim kanonom, do likova i događaja koji neretko prekoračuju granice mogućeg. Zbirka Splin subotom uveče, pored autentičnog humorističkog otklona i
ironizacije, kojima je autor s uspehom pribegao i u romanu Neživoti i isključenja, na čitaoca deluje osećanjem nelagode, kao posledice svesti o pomerenoj percepciji i iskrivljenim linijama stvarnosti, u okviru kojih se junaci kreću i gde poznati zakoni i uzročno-posledične veze prestaju da važe.
