Lirski subjekat ove zbirke poezije Zorana Gajića se obraća voljenoj ženi, svojoj dugogodišnjoj ljubavi:
... Devojčice moja mala, srce mi od bola
zastane, kad’ pomislim na to koliko za
tobom ludim, koliko ja tebe volim.
Ako i tebi srce od bola plače, il’ od
sreće zastaje, znaj, verujem ti, vredno je ‒
to kažem kao čovek „ludak”,
koji umire i još više ludi. (Ti, mila…)
Fizičku razdvojenost od drage i usamljenost u tuđini leči i zavičajnom lirikom:
Volim tebe, volim i nju, nema ljutnje,
nema pakosti, zavisti, a ni svađe.
Ti, lepo moje, između brda dva, u
srcu ostaješ, ti, moje selo Zabrđe!
Tako su se na harmoničan način spojile dve vrste ljubavi u ovoj zbirci ‒ ljubav prema ženi i ljubav prema rodnom kraju. Obe ljubavi datiraju iz mladosti i traju veoma dugo, te su se izrazi tih emocija pretočili u stihove i tako će biti zauvek sačuvani.
Da bi ostvarilo svoje želje i osećanja, lirsko ja je spremno da:
Možda ti je tvoj život bolji i radostan,
raduješ se njemu, bolji ti je nego najbolji dan.
Ako kažeš da u meni odgovar postoji,
reci mi, zašto smo delako, i još odvojeni?
Zašto je ovaj život nestvaran i nerealan,
ja sam još uvek tebe nezasit, i gladan.
Ovaj život bez tebe, ne znam, ne poznajem,
sada kažem, al’ ne znam da l’ smem, sve što
imam, životu i tebi ‒ moju ljubav poklanjam!
Svako se misli i na apsolutno poklanjanje sebe, predaju voljenoj osobi sa kojom želi da bude u stalnom kontaktu, što kulmira u naslovnoj pesmi Ti, najdraže moje...!:
I kad’ ne čuješ da zovem iz sve snage,
kad’ se probudiš, poslušaj, od nekud
možda čuješ ti ime tvoje?
Znaj, ja sam tu negde pored tebe, il’
te posmatram kao sa neba zvezde,
oh.. Ti si moja ljubav, ti, najdraže moje!
Što potvrđuje ogromnu snagu ljubavi i veliki emotivni potencijal lirskog subjekta ‒ osobu koja nesebično voli i ženu i rodni kraj ‒ stoga ovaj pesnički izraz treba podržati i razvijati u budućnosti jer, ne samo zbog utehe, već i zbog sile ljubavi, upravo je onako kao što je stihotvorila velika Desanka Maksimović:
...Sreća je lepa samo dok se čeka / i dok od se sabe samo nagoveštaj dâ...
U iščekivanju ostvarenja sreće, u okviru koje će združeno biti ostvarene i ljubav prema ženi i ljubav prema zavičaju, neka žive ovi stihovi, koji su svedočanstvo koliko su te ljubavi velike i jake, ali i najava neke nove poezije u kojoj će tema biti ispunjena i uzvraćena ljubav.
Marina Đenadić