"Ništa ne opisuje poetiku Gorana Čolakhodžića koliko reč složenost. Guste slike, poput slojeva
šumskog rastinja, prekrivaju fragmente ličnih reminiscencija, oštreći čitalačko oko koje ulazi u
začudni svet za dvorišnim vratima Zemlje. Nigde svet prirode nije toliko ličan i urban kao u
zbirkama ovog pesnika, nigde seoska jednostavnost više ispunjena kulturnim i istorijskim, nigde
ljubav i smrt tako pomešani. Lirski junak istovremeno progovara rečima i putnika i patnika, i
sina i ljubavnika, i filologa i težaka, pokušavajući da bar poezijom nekako objedini sva
disparatna iskustva koja ga čine onim što jeste. Svojom trećom knjigom autor nam jasno
pokazuje zašto u nizu vanrednih regionalnih glasova koji su se pojavili na pesničkoj sceni
prethodne decenije njegova zvezda sija toliko visoko.
Bojan Vasić
Goran Čolakhodžić ušao je u pjesništvo na velika mala vrata – nagradom Goran za mlade
pjesnike, zrelim, prepoznatljivim rukopisom, koji je odlikovala generacijski atipična mirnoća
njegovih redaka. Pjesnik i novom zbirkom, u koju je uklopljeno nekoliko ranijih pjesama, ostaje
izvan trendova i zavodljivih konfeta miljea i epohe, prteći vlastitu, na rafiniranom visokom
modernizmu i nenametljivoj konfesionalnosti temeljenu trasu. Jer, njegovim rečima: Moglo bi se
beskrajno posati,/moralo svašta još reći. Čitatelju, pokucaj na Dvorišna vrata Zemlje, provali, ili
čekaj da ti se otvore, ali ih nemoj zaobići.
Marko Pogačar"
