Nevena (Stupar) Toljaga vaja svoj pesnički pogled preko toposa naše kulturne sopstvenosti i izdvaja se iz smutnog vremena oštrinom kritičkog distanciranja od svagdašnjih grehova čoveka iz mase, onog koji nižim pobudama zasenjuje sopstveno ljudsko lice. Briženje o duši još je jedan toponim na mapi njene poezije, pri čemu su mudrosni saveti transponovani u slike a slike se rasplinjavaju u emotivni kontrapunkt stranputicama. Hrljenje u budućnost postaje imperativ, te ako se ovim malo više pozabavimo, ako zastanemo da razmotrimo značenje takve nastrojenosti, videćemo jedan zdrav, običan i neizopačen pristup stvarnosti, kojoj pesnikinja ne želi da dopusti da prevagne na mračnu stranu. Uza sve gardove koje zauzima, pesnikinja nalazi mesta i za toplinu tradicionalnog zagrljaja i majčinske i očinske zaštite, tog večnog literarnog i životnog motiva, osporenog u današnjici bahatim nihilizmom i prizemnošću nametnute ideologije. – Draško Vuksanović
