PRILOG FENOMENOLOGIJI GEOGRAFIJE DUHA
Banat nije zadata književna tema, niti se u dvadesetom veku sabornom i difuznom, mare zadaće koje se dopadaju svima.
Ovde je reč o zavereničkoj pripadnosti, o utišanom obliku nepoznate rasvete, o šifri prepoznavanja, o aksanima i otvorenim vokalima koji se, zacelo, na prostranom atlasu banatskom mogu naći posvuda, a na rubovima osobito.Stoga je, može biti, imao pravo Miloš Crnjanski kada je izgovorio kako je "pesma Banaćana, široka kao ravnica, lagana kao ugojena stoka što hrani kao žito" i koja se "orila cele jeseni, uveče, iz jedne habzburške venerične bolnice".
Tišina je uvek u Banatu, i njena trpeljiva priroda bez sumnje je posledica surove kontinentalne klime, pomanjkanja vertikala koje nikako ne mogu da budu zamenjene ludajom, poslednjim činom pogleda preko grava, uznosito i oholo.
.Geografija duha je stvar gotovo zaumna: Pred nama je pesnička, sasvim svetska a naša ANTOLOGIJA koju grade devet naših nezaobilaznih pesnika dvadesetopg veka : Todor Manojlović, Žarko Vasiljević, Miloš Crnjanski, Dušan Vasiljev, Bogdan Čiplić, Vasko popa, Miroslav Antić, Vujica Rešin Tucić, Vojislav Despotov.
Dvadeseti vek isto ima svoje mene, svoje epohe i svoje predrasude. Ima i banatske književne centre, ljubomorno pažene, ne uvek mažene, neprekidno. Nije o tome reč. Opredeljenje za intimnu, ličnu kartu književnog Banata, dale su fizionomije devet pisaca koji već uveliko jesu klasika. I kojih, isto, već odavno nema među nama.
| Karakteristika |
Vrednost |
| Kategorija |
POEZIJA
|
| Autor |
Draško Ređep
|
| Težina specifikacija |
0.5 kg |
| Izdavač |
AGORA |
| Pismo |
Ćirilica |
| Povez |
Tvrd |
| Godina | 2014 |
| Strana | 350 |
