Zbirka poezije „Stvarno i nestvarno postaje jedno telo.111. pesama”, objavljena je nakon što je autor primio značajne nagrade za svoje životno delo. Pesme su organizovane hronološki, po temama, u cilju da se prate autobiografski detalji pesnikovog života. Inicijalne pesme govore o detinjstvu pod Svojetskim Savezom. To je čudan i hladan poetski svet pun kovanica i toponima. Pesnik oslikava ništavilo, u lavirintu ponovljenih reči (vetar, kiša, blato, bolest, kosti) i fraza, ali nisu one ključ vrata koja vode unutar i napolje, već tačke konvergencije različitih delova ove začudne poetske građevine.
Dickijeva poezija istražuje i redefiniše veze između smrti i erotskog, stvarnog i nestvarnog. Pesnik ima nesvakidašnju sposobnost da prezentuje strašne teme i sistuacije na majstorski način, neverovatnim stilskim postupcima.