Mada je na književnoj sceni bio sasvim kratko vreme, Branko Miljković (1934-1961) je iza sebe ostavio neobično značajan književni opus. Čini se da u vremenu od Drugog svetskog rata naovamo nije bilo pesnika koji je tako brzo zauzeo visoko mesto u srpskoj književnosti XX veka. Oni koji vole pesničke biografije i mitove koji ponekad iz njih proističu, skloni su, verovatno, da u Miljkovićevom usponu vide nešto od romantičarske legende o pesniku koji brzo odlazi s ovoga sveta, dok bi, nasuprot tome, oni koji samo u svetu književnih činjenica traže odgovor na sva pitanja - uzlet Branka Miljkovića nastojali da vide u svetlu vrednosti njegovog pesničkog dela.
Knjiga saddrži pesme:
Uzalud je budim, Za sve one koje volimo, Sedam mrtvih pesnika, Noć s one strane meseca, Tragični soneti, Četiri pesme o snu, Savest o pesmi, Osećanje sveta, Smeli cvet, Orfičko zaveštanje...