U tri kratke godine između „Okupirajmo Volstrit“ i Putinovog „Okupirajmo Krim“, svedoci smo mnogobrojnih protesta širom sveta – Arapskog proleća, Ruske zime i Turskog leta, kao i pripajanja Ukrajine. Istražujući političke proteste, Ivan Krastev ukazuje na to da oni predstavljaju prožimajuće nepoverenje u demokratske institucije.
Oni odbijaju utvrđene političke partije, ispituju motive mainstream medija, ne priznaju legitimitet nijedne specifične vladavine i odbacuju sve formalne organizacije. Jasno su stavili do znanja šta ne žele – status quo – ali nemaju nikakvu optimističnu viziju alternativne budućnosti.
Da li to ukazuje na radikalne promene u načinu na koji će se upražnjavati politika?
