Oko 2012. godine udeo Amerikanaca koji su imali pametne telefone prešao je 50%. Upravo tada je dr Džin Tvengi, profesor psihologije, nakon nekoliko godina istraživanja američke omladine, uočila i nagle promene u ponašanju i emocionalnom stanju tadašnjih tinejdžera u svim aspektima života. To joj je bio alarm da ozbiljnije istraži generaciju rođenih između 1995. i 2012. godine koju je ona nazvala internet generacijom – aj-generacijom (iGen). To je prva generacija koja ne poznaje svet i život bez interneta, formirali su ih pametni telefoni i društvene mreže i generacija su koja je stvarni svet zamenila digitalnim! (njima je prethodila generacija milenijalaca rođenih između 1980 i 1994. godine). A promene su i dobre i loše….
Ozbiljna istraživanja su pokazala da je aj-generacija nespremna za odraslost, ne zanima ih rana samostalnost – žele što duže da ostanu u roditeljskoj kući, prezaštićeni i razmaženi produženim detinjstvom; fizički su bezbedniji jer su uglavnom u svojoj sobi, uz telefon, nezainteresovani za izlaske i žurke, pa i za seks (dokaz je i manji broj maloletničkih trudnoća), za polaganje vozačkog ispita (ne žele da preuzmu nikakvu odgovornost) i manje su skloni alkoholu (što je dobra vest!). Jednom rečju – današnji 18-godišnjaci su kao 15-godišnjaci nekad, a 15-godišnjaci nekad kao današnji 13-godišnjaci – što znači da im je emocionalni i socijalni razvoj usporen za tri godine!
Novina je i to što aj-generacija želi i očekuje i psihičku sigurnost (npr. sigurne sobe na univerzitetima gde se mogu povući svaki put kada se na bilo koji način osete psihički povređeni!). Istraživanja pokazuju da su skloni depresiji i da broj samoubistava među njima drastično raste nakon 2011. godine što ukazuje na ozbiljnu krizu njihovog mentalnog zdravlja. Pametni telefoni im omogućavaju da se druže, a da pri tome ne moraju da mrdnu iz svoje sobe. Telefon, samoća, slaba komunikacija sa roditeljima, malo sna čine ih u stvari nesrećnim, očajnim, usamljenim, stidljivim i depresivnim. Zurenje u male ekrane produžilo im je detinjstvo i izolovalo ih od prave ljudske interakcije – emocije upoznaju preko emotikona, retko ih opažaju na stvarnim ljudskim licima.
Nije sve tako crno – pripadnici aj-generacije su tolerantni, imaju novu svest o ravnopravnosti, mentalnom zdravlju i pravima LGBT populacije, praktične su prirode sa urođenim oprezom i imaju zdrave osnove na kojima zasnivaju uspeh, karijera im je važna, žele je brzo i žele da utiču na stvari. Aj-generacija će uskoro biti dominantna i među mladim biznismenima – da li su kompanije spremne da prihvate njihove ukuse koji će oblikovati tržište, da li smo svi spremni da prihvatimo njihove političke naklonosti koje će oblikovati izbore i zakonodavstvo…
Aj-generacija je stvarni svet zamenila digitalnim i Džin Tvengi upravo ovde vidi najveću opasnost, ali i odgovornost roditelja, nastavnika, vaspitača i svih koji bi morali intervenisati i pokušati postaviti digitalne granice koje bi ih vratile u stvarni svet i život. Ako smognu snage da ispuste telefone i stresu sa sebe sve strahove – uspeće. Ipak, razumevanje aj-generacije znači razumevanje budućnosti – svih nas.
ŠTA KADA DECA ZAMENE STVARNI SVET ZA VIRTUELNI?
Kako je nastala internet ili aj-generacija?
Šta usporava socijalni i emocionalni razvoj mladih?
Zašto su “pametni-telefoni” toliko promenili svet mladih?
Kako virutelna povezanost uništava emocionalnu povezanost u stvarnom životu?
Digitalna dezorijentacija: usamljenost, nesamopouzdanje, stid, strepnja, depresija …
Šta tu roditelji mogu i moraju da učine?
U SVETU KOJI SE BRZO MENJA, RODITELJI MORAJU BRŽE DA UČE.
„Tvengijeva u novoj knjizi analizira fenomen detinjstva prožetog uticajem interneta, što utiče na sve aspekte života moderne dece – od društvenih odnosa do mentalnog zdravlja – pokazujući da su oni istovremeno fizički najsigurnija i psihički najranjivija generacija, zastrašujuće nespremna za odraslost.“
– Jovana Papan, urednik sajta Detinjarije.com
