Darvaši slika današnju mađarsku unutrašnjost, očeve sa retardiranim kćerkama, porodice s izgubljenom decom, napuštene starce, kafane, krčme, devastirane stanove. I protagonisti ovih priča su alkoholičari, neutešni, prestravljeni, nemoćni, bolesni ljudi. Nema u tim pričama mnogo sunca, mnogo radosti.
I usred najveće bede, pri opisu najbolnijih tragedija, Darvašijeve rečenice su lepe. U toj lepoti se krije njihova energija. Ove novele govore i o nama, o našim snovima i vrednostima kojima smo nekad hteli da ostanemo verni, pa su nas ipak prevarili.
Laslo Darvaši (Darvasi László, 1962), pripovedač, romansijer, dramski pisac, pesnik. Bio je urednik segedinskog časopisa Pompeji, a od 1998. stalni je saradnik budimpeštanskog književnog nedeljnika Élet és irodalom. Objavio je preko 30 knjiga (romana, novela, pesama). Jedan je od najprevođenijih savremenih mađarskih pisaca. Dobitnik je svih značajnih književnih nagrada u Mađarskoj. Prvi je dobitnik Međunarodne nagrade za književnost „Aleksandar Tišma“ 2019. godine. Član je Mađarske akademije umetnosti.
Arpad Vicko (1950), književni prevodilac. Sa mađarskog na srpski prevodi poeziju, prozu, dramu, esejistiku i naučnu literaturu. Objavio je više od 80 samostalnih knjiga prevoda. Najviše prevodio dela savremenika – romane i eseje Đerđa Konrada, Lasla Vegela, Ištvana Erkenja, Petera Esterhazija, Imrea Kertesa, Antala Serba, poeziju Ota Tolnaija, Pala Bendera, Đerđa Petrija, filozofske i sociološko-politikološke, književno-teorijske, teatrološke, kao i studije iz oblasti likovnih umetnosti većeg broja autora – Janoša Kiša, Oskara Jasija, Ištvana Biboa, Jenea Siča, Kornelije Farago, Balinta Sombatija, Zoltana Šebeka.
