U ovaj izbor ušla je i satirična novela „Ostrvljani"" u kojoj Jevgenij Zamjatin (1884-1937) nemilosrdno ironiše konzervativni, lažni moral Engleza, njihove običaje i društvene norme. Ostale priče su izabrane iz drugih Zamjatinovih knjiga i oslikavaju njegovo osoben stil, društvenu kritiku i ironiju. Sve do autobiografije kojom se završava ovaj izbor a koju je, na sebi svojstven način, „nakitio" svim onim što je osnovna karakteristika i neposrednost njegovih priča. Nakon pojavljivanja u štampi, rane Zamjatinove priče izazvale su burnu reakciju kritike, koja ga je poredila s Bunjinom, Prišvinom i Kuprinom. Realistični likovi njegovih ranih priča uzdignuti su do simbolizma, do uopštavanja, prenoseći osećanje koje izaziva večna borba dobra i zla. U svojim delima, koja su postala najsjajnije umetničko svedočanstvo vremena, Zamjatin je težio „pravoj istini“, koja je, prema Dostojevskom, „uvek varljiva“.