Tema ludila kroz vekove okupirala je pažnju umetnika na najrazličitije načine.
Isprva se verovalo da je ono isto što i stvaralački zanos i da predstavlja jedini put umetnika ka onome što nije od ovog sveta. Kasnije, ludilo postaje način da se izrazi otuđenost i nemoć pojedinca, kao i uzburkanost i kontradiktomost čitavog društva; Postaje oruđe u rukama umetnika, a u službi oštre kritike sistema i njegove manjkavosti.
Posle svega, mišljenje da stanje ludila podrazumeva neverovatnu maštu ostaje uvreženo do danas, kao i stav da rastrojenost uma pruža ili opravdava slobodu izražavanja veću od očekivane. U ovoj zbirci su prikazane priče najznačajnijih svetskih književnika:
Nikolaj Vasiljevič Gogolj
Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Lav Nikolajevič Tolstoj
Lazar Komarčić
Gi de Mopasan
Anton Pavlovič Čehov
Mihail Afanasijevič Bulgakov
