Na svetu u ovom trenutku živi više od osam bilijardi ljudi, od kojih je, prema poslednjim podacima, jedanaest miliona u zatvorima.
Zabrinjavajuće je da je mnogo veći broj ljudi na slobodi zarobljen načinom razmišljanja.
Uplašeni od preuzimanja odgovornosti da svojevoljno i samostalno nešto promene (bilo šta) u svom životu, ostaju zarobljeni strahom od potencijalnih posledica. Unapred.
Osuđeni sopstvenim izborima, žive u iluziji da će se drugi smilovati, popustiti i promeniti, samo ako se oni žrtvuju još više, pa dobrovoljno nastavljaju da trpe, dodatno se još više uslovljavajući, kao da je to jedino merilo slobode.
Bez prava na pomilovanje, neki se ipak mnogo godina kasnije zapitaju: „Kad smo postali osobe koje ne poznajemo, pa samim tim i ne volimo?”
Sloboda je stanje uma.
Svaki čovek je slobodan da izabere šta će raditi, biti i postati u svom životu, samo je pitanje da li sme?
Verujem da je jedina prava sloboda – sloboda izbora.
Možda je zbog toga pravo pitanje – jeste li spremni za presecanje pupčane vrpce s navikama u razmišljanju i odlučivanju?