Kako da postanemo nezavisni od okolnosti? Kako da sačuvamo i osnažimo radost u duši? Kako da budemo istinski srećni?
Zemaljska, spoljašnja, sreća ne sme da bude veća od unutrašnje sreće. Ako nemamo radost u duši, tad spoljašnje blagostanje postaje cilj sa kojim se poistovećujemo, usled čega i najmanji problem preti da se pretvori u katastrofu. Potrebno je da naučimo kako da se radujemo.
Ukoliko zbog nekog gubitka osetimo tugu, znači da smo od toga zavisni. Jedino ako sačuvamo radost i kad gubimo, možemo se smatrati istinski srećnim. Osećaj radosti, koji ne zavisi od onoga što dobijamo ili gubimo, stvarni je pokazatelj sreće.
Srećan čovek je onaj kome je duša važnija od duha, zato što u njoj obitava ljubav. Istinska sreća znači posedovati ljubav u duši i neprestano je osnaživati.