...jest, deluje kao da sam anđeo, ali mnogo više kao anđeo smrti. Ili će umreti vaša priča ili vi? - ponekada moja predavanja nisu toliko slatka.
U stvari, nisu uopšte slatka, niti sam ja slatka, niti pokušavam da budem slatkorečiva. Uvijala sam dugo sve nešto u metafore, ali danas samo zero poruka. Perom u glavu.
Reči su vrlo moćne, postani svesna kako ih koristiš, pričale smo o tome više puta – razgovaramo. Jedna od mojih učenica želi da radi sa anđelima, kanališe poruke, pomažu joj u tome anđeoske karte. Kako smo počele da radimo, anđeli nam sa svih strana šalju poruke. Od onih „običnih”, kad ispred sebe na zemlji ugledaš pero od ptice, podigneš ga i poneseš sa sobom... do neobično sinhronizovanih situacija. Nađemo se u kafeu da potpišemo ugovor i proslavimo. Pitamo koje vino imaju na čašu. Imamo samo domaće vino Kao da si anđeo.
Nas dve se pogledamo. Naravno. Upravo tako. Donesite.
Od tada navijam da joj se i knjiga na kojoj radimo zove Kao da si anđeo. Tokom samog procesa „stvaranja” knjige, sve naše nesigurnosti i strahovi počnu da izlaze. Sumnjamo, ko sam ja da kanališem poruke. Proglasiće me ludom. To nije pravi posao. Ne mogu od toga da živim.
- Hajde ti napiši knjigu o anđelima - kaže ona meni.
Kolekcija priča Žane i Milice, mentorke i učenice, nastale tokom mentorship programa, otkrivaju dobro u nama, dozvoljavaju da naše biće bude ono što jeste, odišu mirom i utehom. Kazuju da nismo sami, da smo podržani i da umetnost može spasiti svet.
