U srećno pronađenoj mimikrijskoj formi koja kreativno koristi elemente dnevnika, putopisa, memoara, romana, sveske i (elektronske) beležnice, Bojan Savić Ostojić svoje sveže utiske i refleksije oblikuje i dalje favorizujući fragment kao modus pisanja, ali ne po cenu radikalnog rasparčavanja teksta. Njegov Varvarin u Evropi, napisan tokom prevodilačkog boravka u Švajcarskoj krajem 2021. godine, zamišljen kao „uzvratna poseta“ Nikoli Buvijeu i svojevrsni odgovor na njegovo putovanje Balkanom opisano u Upotrebi sveta, otrežnjujuće naglašava nedostatak ljudskosti i osetljivosti savremenog čoveka, naročito u pandemijskim okolnostima. Negovanjem poetike sažetosti revitalizovana je raspričana forma putopisa kakvu je u svom Varvarinu u Aziji artikulisao Anri Mišo. „Varvarsko“ balkansko poreklo kontrapunktirano je „civilizovanoj“ Evropi, dok se kroz precizne krokije, lucidna zapažanja i filtrirani humor otkriva „komforna zapadnjačka ksenofobija“. – Jelena S. Mladenović
Varvarin je ovladao jezikom koji ga varvarinom obeležava taman toliko da mu se omogući rezidencijalno prevođenje i pisanje. S klimavom kovid prepusnicom i bez upotrebne dozvole za razonodu – ali ponešto bi ipak valjalo prošvercovati i istočiti usput. Švajcarski fragmenti će s lakoćom pronaći pravu pukotinu niz koju će da se sliju i združe, a ono što se za čitaoca destiluje sve je osim usputnog. Dobili smo dostojan suvenir: brbljanje s taktom, smislom i svežim očima. – Momčilo Žunić
