OKO SVETA, LIRSKI PUTOPIS

Između putnika i turiste nema znaka jednakosti.

Turisti putuju s ciljem da nešto vide i dožive. Putnici ne znaju uvek gde će stići i šta će doživeti. Ili, koji će deo sebe, svoje prošlosti ili sadašnjosti, iznova oživeti. Mnogi turisti neretko postanu putnici, otkrivajući više od očekivanog ili traženog. Događa se da na sasvim novom i nepoznatom mestu vide jasnije i sebe i druge ili događaje sagledaju u sasvim drugačijem svetlu. Američki književnik Henri Miler (1891 – 1980) to je uočio i napisao: „Naša destinacija nikada nije mesto, već novi način posmatranja stvari.”

Putovanja su moja velika ljubav, ali mi nisu uvek bila dostupna. Život van domovine i, pre svega, zasnivanje nove porodice, probudili su u meni putnika koji beleži. Stihovi su nastajali vremenski nezavisno od fotografija. I pored toga, u ovoj su knjizi lirika i fotografija neraskidivo povezani.

Ova je knjiga plod zajedničke ljubavi prema putovanjima i potrebe da beležimo svoje utiske i osećanja. Ona je zbir mojih lirskih zapisa i fotografija, čiji je prevashodni autor Zoran Vujanović.

Stihove za lirski putopis sam počela da pišem pregledajući fotografije nastale na Zoranovim i mojim zajedničkim putovanjima. One nisu budile samo sećanja na mesta koja smo posećivali, nego, pre svega i više od svega, emocije koja su ta mesta kod mene izazivala. Uz fotografije, bilo je lako vratiti se u trenutak koji je ostavio trag dublji od osećaja ispunjenosti turističke potrebe i želje da se vidi i doživi nešto novo. Taj trag je često bio oživljavanje davnog iskustva ili doživljaja. Neka mesta su u meni izazvala reakciju na globalne probleme, pa su tako nastale nekolike angažovane pesme. Sasvim neočekivano su se u toku tog procesa probudila sećanja i na moja ranija putovanja, pa su se u ovoj knjizi, pored fotografija Zorana Vujanovića, našli i neki moji svetlopisi.

Putopis započinjem na vrhu planine Haleakala na havajskom ostrvu Maui, na mestu gde sam, iščekujući zalazak sunca, doživela jednotu zemaljskog i nebeskog. Završavam ga u rodnoj Srbiji, u koju sam se vratila posle gotovo tri decenije života u inostranstvu, na planini Tari, na mestu gde sunce najuzbudljivije izlazi.

Između ta dva vrhunca su lirske slike i fotografije mesta koja sam posetila ili u kojima sam živela poslednjih dvadesetak godina.