Saga o drveću počinje kada Jergen Hoel, siromašni doseljenik, posadi šest kestenova zaklevši se: Jednog dana, moja deca će tresti stablo i jesti za džabe. Počevši od gladi, kao osnovnog impulsa, Pauers nam kroz galeriju likova koji se nalaze u korenu ove priče (jer on i piše ovaj roman od korena, preko stabla, pa do krošnje i natrag do semena) pruža najrazličitije motive s kojima junaci staju u odbranu prirode, a protiv velikih kompanija koje sistematski uništavaju čitave eko-sisteme: Nilaj Mehta, mladi programer iz Silikonske doline, shvata da su genetske sekvence u drveću identične njegovim programima, a botaničarka Patriša Vesterford otkriva da drveće formira zajednice i komunicira međusobno – što će je koštati akademske karijere.
Dugo, sve dok se nije pojavila Šuma nad šumama, nismo imali delo koje u potpunosti predstavlja svojevrsnu odu prirodi i njenim čudima. Uzbudljiva i zaokružena priča o drveću, aktivizmu i bizarnim obrtima sudbine vešto je ispripovedana na gotovo šeststo stranica. Roman je doživeo veliki uspeh kod publike, ali je i osvojio mnoga prestižna priznanja: Pulicerovu nagradu za književnost 2019, zatim Medalju Vilijem Din Hauels – jednu od najznačajnijih američkih književnih nagrada koja se dodeljuje tek na svakih pet godina, kao i francusku Nagradu za američku književnost. Na Njujork tajmsovoj listi bestselera roman se nalazio više od godinu dana, dok su ga časopisi Vašington post, Tajm, Opra magazin, Njuzvik, Čikago tribjun i Kirkus rivjuz proglasili knjigom godine.
