BESANI

Jurij Vitaljevič Mamlejev (1931−2015) potpuno je osobena pojava u ruskoj književnosti. Njegovo književno delovanje, počev od pedesetih godina dvadesetog veka, odvija se u samizdatu, jer ono što je pisao nije moglo biti objavljeno u Sovjetskom Savezu. Nije se, međutim, radilo o političkim razlozima, nego o estetskim. Njegov stan u Južinskoj ulici u Moskvi postaje mesto okupljanja intelektualaca koje su zanimale ezoterična i okultna učenja i filozofija tradicionalizma (takozvani „Južinski kružok“). Iz ovog „salona“ potekle su mnoge pojave i pokreti od značaja za rusku kulturu. Mamlejev se 1974. našao u emigraciji (SAD, Francuska), pre svega, kako je pisao u „Uspomenama“, da bi promovisao svoju književnost. Na Zapadu i u ruskim emigrantskim krugovima Mamlejev je dobio priznanje kao jedan od najznačajnijih i najoriginalnijih pisaca nezvanične književnosti. Uprkos tome što je bio etabliran u Francuskoj (a pre toga u SAD), kada je došlo do političkih promena za vreme perestrojke, među prvima se vratio u Rusiju. Devedesetih godina i kasnije objavio je skoro sva svoja dela, uključujući i filozofska.
Po jednom tumačenju, roman „Besani“ prikazuje pakao na zemlji (Džejms Makonki). Junaci romana su čudni likovi koji listom čine nemotivisane postupke u suprotnosti s društvenim normama i zdravim razumom. Glavni junak Fjodor Sonov je serijski ubica. Drugi tok je sredina moskovskih intelektualaca metafizičara, koji opet imaju svoja zastranjenja. Svesno ili nesvesno, svi junaci traže odgovore na ključna pitanja. Svi su u dodiru sa onostranim ili nastoje da prodru u njega. To se uglavnom ostvaruje preko seksa ili smrti. Dolazi do kontakta prizemnog narodnog života i istančanih duhovnih traganja. Izmešani su elementi kriminalnog romana, pornografije, naturalistički opisi, filozofska razmišljanja, komika… ukratko, neobično delo, koje ne liči ni na jedno drugo u ruskoj i svetskoj književnosti (pa ni na druge Mamlejevljeve romane). I koje i dalje deluje šokantno.