Jedan muškarac i jedna žene srešće se sasvim slučajno na povratku u svoju zajedničku otadžbinu koju su napustili pre dvadeset godina kada su otišli da žive u egzilu. Da li će uspeti da pohvataju sve konce, da rekonstruišu jednu ljubavnu priču koja je prekinuta u samom korenu, završena pre nego što se dogodila? Da li će moći na osnovu tih odlomaka, jedva vidljivih tragova veze koja nikad nije prodisala sopstvenim životom uspijeti da izgrade, evociraju, imaginarno prožive jedan drugi, samo mogući, potencijalni život? No, poslije tolikog odsustva njihova se sećanja ne podudaraju. Sećanje zna da bude varljivo, krivotvoreno, ono je priča koju pričamo a ne fotografski negativ događaja. Sećanje nije hronika nego umetnost, nije dogument nego književnost, fikcija, stvaranje. Što se zapravo dogodilo? Ovo je Kunderino delo priča o neznanju, sjećanju, varljivosti, krhkosti i zaboravu.
