Svakog dana, pre posla, Marija Dols svraća u isti kafić. Tu svakog jutra sreće isti par. Posmatranje njihovog naizgled savršenog života pomaže joj da pobegne od beznačajnosti sopstvenog. Međutim, kad tog čoveka brutalno ubiju, a Marija pristupi udovici da joj izjavi saučešće, ono što je počelo kao posmatranje pretvara se u sve složeniju upletenost. Kad dođe u posetu udovici, Marija sreće čoveka koji baca uznemirujuću novu svetlost na zločin i zaljubljuje se u njega...
U briljantnoj i čudesnoj prozi, ovaj roman nudi razmišljanje o stanju zaljubljenosti, koja se gotovo bez izuzetka smatra pozitivnom i ponekad iskupljujućom, u meri da se njome opravdava skoro sve: plemeniti i nesebični postupci, ali i najveće krajnosti i podlosti.
Zanesenosti su i knjiga o tome kako zločini ostaju nekažnjeni i kako činjenice imaju snagu, kako bi bilo nezgodno kad bi se mrtvi vraćali, koliko god da ih oplakujemo, iako se naizgled ništa ne želi kao njihov povratak, o nemogućnosti da se istina ikada spozna u celosti, uključujući i istinu sopstvenih misli, koje su uvek u oscilacijama i promenama.
