Kvaziautobiografski roman Gde ptica peva najlepše majstorsko je istraživanje – uporedivo sa markesovom porodičnom sagom Sto godina samoće i Beninijevim filmom Život je lep – o porodici, mitologiji i o tome koliko će nam daleko umovi ići u potrazi za samoodržanjem i šansom da se uhvati neki prividni smisao u svetu koji je tako često van našeg razumevanja, kako u svojoj lepoti tako i u svom nasilju.
„Gde ptica peva najlepše“ brilijantan je, lud i nepredvidiv poluautobiografski roman Alehandra Hodorovskog. Ova višegeneracijska hronika uvodi gomilu nezaboravnih likova, od prostitutke kepeca i duha Rebea, do krotitelja lavova koji jede sirovo meso i uči svoje zveri da skaču kroz zapaljene obruče. Ako ostavimo postrani fantastične elemente, Gde ptica peva najlepše žestoko je originalna priča o imigrantima koja kulminira piščevim rođenjem u Čileu 1929 – što je bio zamršen vremenski period u istoriji te nacije. Udružite to s poezijom, tarotom i jevrejskim misticizmom i oživljava nadrealna vizija jednog genija.
NPR, Jedna od najboljih knjiga 2015.
„U stilu Sto godina samoće Gabrijela Garsije Markesa. Divlji karneval nadrealnog, mističnog i grotesknog.“
Pablišers vikli
