Kao odgovor na nedostatke dominantnih paradigmi društveno-ekonomskog razvoja i teorija pravde, osamdesetih godina prošlog veka nastao je pristup zasnovan na sposobnostima [capability/capabilities approach], koji je najpre formulisao ekonomista Amartja Sen (Amartya Sen), a potom filozofski razradila Marta Nusbaum (Martha Nussbaum). Osnovna tvrdnja pristupa zasnovanog na sposobnostima jeste sledeća: kada postavljamo normativna pitanja o razvoju ili društvenoj pravdi, treba da se pitamo ne koliko su pojedinačne osobe srećne ili sa koliko materijalnih resursa raspolažu, već šta one zapravo „mogu da čine i da budu“. Drugim rečima, pravo merilo razvoja i društvene pravednosti jesu, kako i sam naziv pristupa kaže, ljudske sposobnosti.
Ovo izdanje donosi tri teksta rodonačelnika pristupa zasnovanog na sposobnostima. Cilj je jednostavan: predstaviti čitaocima osnovne teorijske postavke pristupa zasnovanog na sposobnostima, te istaći neka od ključnih neslaganja između njegovih idejnih tvoraca.