Bilo da su hladni ili lomljivi, toliko ste zavoleli naše Špagete da ste jedva dočekali repete njihovih dogodovština. A nije da ih nema napretek, i nije da nisu urnebesni, komični, tužni, sentimentalni, refleksivni – skoro pa kao da su tek izašli ispod pisaće mašine najmlađeg člana Čentobukijevih, Džejmsa. Obično za decu kažu da imaju bujnu maštu, ali on ne mora da posegne za njom: dovoljno je samo da pažljivo motri svoju otkačenu, detinjastu, na momente isuviše ozbiljnu a odmah potom i osetljivu braću i sestre, svoje članove porodice kako upadaju, bili krivi ili nedužni za to, u čitav spektar neopisivih i razmahanih zgoda i nezgoda, te da onda otkuca priče od kojima se i holivudskim producentima, ogrezlim na svakojake stvari, diže i ono malo kose na glavama. Triljo nam samo uredno prenosi njegove redove, a Mandrafina im daje dušu, svojim nikad razigranijim mimikama, grimasama, ekspresijama i, nadasve, akcionom kadriranjem. Tu su i – a verujemo da je malo ko od vas sumnjao u to – i brojne i podjednako živopisne sporedne ličnosti, koji poput kakvog sosa samo dođu da „zabibere“ priču ili učine vaš užitak za čitalačkim stolom lakše varljivim. Ako je ovo vaš gastronomski specijalitet, autori su iznova priredili vrhunski recept! Špageti su servirani! Prijatno!
