Ko bi, da kriknem, ko bi me čuo iz četa anđeoskih? – jedan od najvećih pesnika dvadesetog veka ovim stihom ispisuje znamenje svoga doba i izriče osudu svojoj stvarnosti, ali i priziva drugačiju stvarnost, onu u kojoj bogovi čuju smrtnike ne samo kada kriknu, već i kada prozbore podigavši pogled ka nebu, a ćudljive boginje im doleću u pomoć... U homerskom svetu, nebesnici su čoveku prisni.
Ilijadom i Odisejom započinje velika kultura u čijem okrilju i danas mislimo i delamo, ali iz čijeg jezgra smo izgnani. Uronjena u davninu, dva speva se uzdižu nad vremenom. Postojano zrače svojom uzvišenošću, univerzalnošću svojih poruka i nedosežnom umetničkom snagom. Nadasve, međutim, zrače načelima višeg postojanja koje čuvaju u sebi. Ova knjiga donosi mrežu putokaza za one koji su se zaputili ka veličanstvenom svetu Homerovih epova. Koji će na tom putu možda nadrasti uske mere svakodnevice i, utkavši svoju uobrazilju u blistavo tkanje Ilijade i Odiseje, napustiti stvarnost čiju srž iskazuje Rajner Marija Rilke, da bi zakoračili u simbolički prostor iz kog se stremi večnosti.
O autoru:
Jelena Pilipović (Beograd, 1972), redovna profesorka na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Objavila je monografije Orfejev vek (2005), Locus amoris – dijaloško čitanje Sapfine poezije (2014), Ka lepoti – erotološko čitanje Sapfine poezije (2016) i Vrt od slova. Platonova misao i Vergilijeva idilična poezija (2020), kao i mnogobrojne naučne radove na srpskom, engleskom i francuskom jeziku, poglavito posvećene sagledavanju antičke poezije u svetlosti savremene teorijske misli. Dobitnica je Istraživačke nagrade grada Pariza (2012) i Nagrade „Nikola Milošević“ za najbolje delo u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije (2017), a romanu Divotnice (2018) dodeljena je Nagrada Veselina Lučića kao najboljem književnom ostvarenju Univerziteta u Beogradu.
