Knjiga Zemaljsko i sveto u ljubavi govori o umeću ljubavi i o umeću stvaranja. Prateći misaone i stvaralačke preokupacije Dragana Stojanovića, ova studija stavlja u središte istraživanja večno pitanje šta je ljudska sreća i kako se ona postiže. Knjiga se bavi etičkim problemom kako treba živeti da bi se čovek osećao egzistencijalno ispunjen, i kakvu ulogu u tome igraju lepota, ljubav i umetnost. To je knjiga o čoveku u naporu ka sebi, koji traži smisaona uporišta u savremenom svetu kojim dominiraju pitanja privrede, tehnike i ratovanja. Ona pokazuje zašto je život usmeren na uvećavanje moći i potrošnju prazan i pust. Knjiga podseća na humanističke vrednosti i njihov gubitak, ukazujući na izvitoperenosti doba neoliberalizma i potrebu za novim dobom prosvećenosti, kako bi bolja strana u čoveku ponovo došla do važenja.
Studija Katarine Roringer Vešović daje panoramu celokupnog Stojanovićevog opusa, koji je izvan onog što već dugo dominira našom književnom scenom. Knjiga želi da podseti da srpska kultura u Stojanoviću, profesoru emeritusu na beogradskom Filološkom fakultetu, ima autora velikog formata, s mnogostrukim talentima i ulogama. Javnosti je on poznat pre svega kao pisac knjiga o Tomasu Manu, Dostojevskom i Andriću, a delimično kao filozof-esejista i prevodilac. Ova studija želi da skrene pažnju na u javnosti gotovo nepoznato pesničko i romansijersko delo Dragana Stojanovića, kao i na važnu ulogu slikarstva u njegovom delu.
U knjizi se izlažu ideje i poetike različitih filozofa i pisaca od antike do XX veka, s kojima Dragan Stojanović vodi svojevrstan dijalog. Takođe se tumače platna raznih slikara, recimo, Leonarda, Noldea i Bekmana. Na temelju teorije Karla Gustava Junga interpretira se model ljubavi i ludila u autorovom romanesknom delu. Studija je napisana esejističkim stilom i nije zasićena naučnom terminologijom.