Knjiga eseja Na ivici - objavljena davne 1987 - bila je prva knjiga "Gradca" u ediciji Lađa, da bi sada, posle trideset i jedne godine, bila stota u ediciji Alef, što mi čini veliku (a rekao bih nezasluženu) čast.
Mnogo se štošta u tom dugom međuvremenu dogodilo i promenilo, "prolaženje obličja ovog sveta" ubrzalo se neuporedivo dramatičnije nego što sam - dok sam nadahnut spisima Fjodorova, Berđajeva, Genona, Špenglera, Kastorijadisa i Viriloa pisao ove eseje - mogao i sanjati. Nisam se od tada pomerio sa te ivice, sa granice shvaćene u njenom metafizičkom značenju - nije to ni bilo moguće - samo sam ivicu iz spoljašnjeg sveta, iz koga sam u ono vreme (u nemogućnosti da iskočim iz sopstvene kože) hteo bar pisanim putem da iskočim ili da iz sveta išetam hodajući po vodi - samo sam, kažem, ivicu premestio (lil je, pre, ona premestila mene) - unutra, cinik bi rekao: na mesto zločina sa koga sam svojevremno pobegao, da bih mu se na kraju vratio...
S.B.
