U knjizi Ka lepoti Jelena Pilipović posmatra slatke reči pesnikinje Sapfe, koje su sa plamenom izmešane (Plutarh iz Heroneje) i tako prati, ili, kako sama kaže, uhodi erotsko rađanje njihove lepote. I dok to čini, istim plamenom zahvaćene su i njene oči i njen duh, pa i njene reči – kao i Sapfine – postaju erotizovane i sijaju i svetle njihovim izvornim sjajem i lepotom. U približavanju (Heraklit) poeziji drevne pesnikinje, Jelena Pilipović ponesena je ovim empedoklovskim načelom: isto se saznaje istim. Ali i ovim: posmatrajući svoj predmet, mišljenje u najvišem, ekstatičkom trenutku posmatra i sebe samo. Kao i pevanje božanstvene (Alkej) Sapfe. Taj pridevak božanstven pripada i onom ko, pišući o Sapfi, može da se vine do njenih nebeskih visina. Jelena Pilipović u tome je uspela, bez sumnje.
Jelena Pilipović (Beograd, 1972) predaje na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na kome je stekla zvanje magistra tezom Panpoetizacija – poetološko određenje pojma i njegova primena u idiličnoj književnosti, kao i doktora nauka disertacijom Platonova misao kao graditeljski princip Vergilijevog dela. Postdoktorsko istraživanje na Institutu za antropologiju i istoriju antičkih svetova u Parizu privedeno je kraju radom Transfiguracije erosa – mnogolikost fenomena ljubavi u Sapfinoj poeziji (Les transfigurations de l’éros – le polymorphisme du phénomène d’amour dans la poésie de Sappho). Objavila je monografije Orfejev vek (2005) i Locus amoris. Dijaloško čitanje Sapfine poezije (2014), kao i mnogobrojne naučne radove na srpskom, engleskom i francuskom jeziku. Dobitnica je Istraživačke nagrade grada Pariza.