„Kako je kod vas?“
U porodici Simonsen uvek kažemo isto.
Kažemo: „Dobro je“.
Ali, uopšte nije dobro.Tokom časa engleskog, Pi iznenada pada u nesvest. Puls joj se ubrzao i samo joj se smračilo pred očima – bum. U bolnici joj kažu da je to bio napad anksioznosti.
Njeni dobrostojeći roditelji opsednuti poslom i uspehom, žele samo najbolje za svoju ćerku. Šalju je na terapiju za terapijom kako bi se što pre izborila sa krizom i vratila starom životu. To, međutim, ne pomaže i Pi dobija tri nedelje odsustva iz škole za oporavak. Tokom te tri nedelje, dok se bude upoznavala sa svojim simptomima i njihovim uzrocima, Pi će upoznati i tri komšinice: Džilijan Braun, stariju gospođu koja se doselila iz Engleske, Bjanku i njenu ćerku Viki. Njih tri će joj, malo-pomalo, pomoći da razume da je sasvim dobra takva kakva jeste, bolje od svih terapeuta koje (ni)je posetila. A vremenom će to uvideti i njeni roditelji.
