Radni naslov ovog dnevnika-romana dugo je bio Jednoj devojčici je jednog dana kiša padala dva dana. Možda bi i ostao da to dugo nije bilo tako dugo.
Kada tokom odrastanja ostaneš bez stare škole, starih drugara i starog stana, a roditelja baš tad nađu da se razvedu... kada osetiš da su te svi zaboravili... kad ostaneš bez sobe i bez pogleda na igralište... kad majka počne da peva, a tako nešto nikada nije radila... kad napokon shvatiš da si samo jedna nemoćna devojčica u pubertetu... kad misliš da je sve krenulo niz reku – dobiješ sestru na poklon!
Kako misliš da to nije ništa?
Ma daj, molim te...
Nemaš ti pojma kako je kada te sestra zagrli!
Tamo na onim severnim rekama počne da puca led.
Misliš u sebi: „Kako samo ovaj život ume da bude lep!“
A kiša sa početka priče prestane da pada.
Ali stvarno!
