Jedna je gradska mačkica veoma volela ujutru da spava. Isto tako, jedna golubica je obožavala baš ujutru da peva, pa bi to mačkicu probudilo. Nezadovoljna mačkica osećala je veliku ljutnju i želela je nešto da kaže golubici, ali se bojala. Svoju je ljutnju držala u sebi. Osim što je bila ljuta, maca je bila i bezvoljna. Naime, svakoga dana boleo ju je stomak. Sva sreća da je u istom gradu živela i mudra sova koja je shvatila zašto maci nije dobro pa joj je pomogla da se oseća bolje i da joj nestane bol u stomaku.
Osećaj ljutnje kod dece
Ljutnja, uz strah i tugu, pripada grupi osnovnih emocija kod male dece. Ona je vrlo snažna emocija koja pokreće telo i izaziva fiziološke reakcije. Mala deca često ne znaju kako da se nose sa tim osećajem koji ih preplavi i pa im je potrebna pomoć odraslih kako bi naučili da na prihvatljiv način izraze svoju ljutnju. Naime, svako neželjeno ponašanje kod deteta ima uzrok u nekoj emociji. Stoga je veliki izazov za roditelje, da u vaspitanju dece prepoznaju događaje i okolnosti koje su u detetu proizvele ljutnju, pa samim tim i loše ponašanje.
Potiskivanje ljutnje i psihosomatske tegobe
Psiha i telo su nerazdvijni i mogu da utiču jedno na drugo. Ako osoba nije psihički dobro, to može da utiče na njeno fizičko stanje. Isto je i u obrnutom smeru. Deca i adolescenti, baš kao i odrasli, stalno se suočavaju sa stresnim situacijama. Neka deca nemajmu razvijene veštine, kao ni emocionalni kapacitet da obrade u sebi stresne situacije na zdrav način. Takva deca mogu postati ljuta, tužna ili uplašena ili pak da razviju različite psihosomatske tegobe. Ako se tako intenzivan stres nastavi, to jest ako se detetu ne pomogne, organizam može da razvije različite bolesti.
Ova knjiga na kraju sadrži dodatak sa stručnim savetima za roditelje i stručne saradnike u obrazovanju dece.